Удружење грађана "Нишевићи"

Нишевићи - село под јужним обронцима Козаре

Нишевићи су село у сјевернозападном дијелу Републике Српске, на подручју града Приједора. Смјештено на побрђу источно од Омарске, село се простире испод јужних обронака планине Козаре, између ријека Бистрице и Гомјенице. Према попису становништва из 2013. године, у Нишевићима живи 682 становника.

Село административно припада Мјесној заједници Омарска, једној од 49 мјесних заједница на подручју града Приједора. Омарска је удаљена од Приједора око 25 километара, а од Бања Луке око 35 километара. Нишевићи се налазе непосредно источно од Омарске, на побрђу које чини источну границу омарско-приједорског поља.

Засеоци

Нишевићи се састоје од тринаест засеока, чији називи свједоче о породицама и родовима који вјековима живе на овом простору: Преради, Врачари, Романићи, Мијатовићи, Радићи, Зрнићи, Кременовићи, Млинаревићи, Средићи, Савићи, Дабићи, Вучковци и Келе. Свако од ових насеља има свој карактер и историју, а заједно чине једну од живљих руралних заједница у приједорском крају.

Поред поменутих ту су још и презимена Нишевић, Граховац, Стамболић, Шошкан, Плављанин, Лукач, Ловрић и други.

Најчешће крсне славе које се славе су Св. Јован, Св. Ђорђе и Св. Никола. Али и друге крсне славе су присутне.

Карактеристично је за презиме Нишевић да има више племена која чак славе и различите славе, најчешће Св. Николу и Св. Ђорђа. А разликују се и по такозваним надимцима који највјероватније свједоче о поријеклу тих племена: Дошић, Трнинић, Тамбурић, Чигијић и Липић.

Школа, срце села

У центру Нишевића налази се подручно одјељење Основне школе „Вук Караџић" из Омарске. Школа представља више од образовне установе; она је средиште окупљања и симбол опстанка заједнице.

У школи данас учи девет ученика, распоређених у комбинована одјељења од првог до петог разреда. О њиховом образовању бринe се колектив од двије учитељице, наставнице енглеског језика, вјероучитеља и помоћног радника. Нишевићи припадају ријетким руралним срединама у овом крају које имају константан упис ученика у први разред, а очекивања су да ће уписа бити и у наредним годинама, што представља обећавајући знак за будућност села.

Објекат школе је, нажалост, у запуштеном стању и потребна му је темељна обнова. Управо је реновирање школе један од приоритетних циљева Удружења грађана „Нишевићи".

Храм Светог цара Константина и царице Јелене

У Нишевићима се налази православни храм посвећен Светом цару Константину и царици Јелени. Црква припада парохији Јелићка, у оквиру Приједорског архијерејског намјесништва Епархије бањалучке Српске православне цркве. Храмовна слава прославља се 3. јуна (21. маја по Јулијанском календару).

Приједорски крај познат је по изузетном наслијеђу православне сакралне архитектуре, а посебно по црквама брвнарама у околним селима Јелићкој (1841), Марићкој (1870), Буснов­има (1870), Ракелићима (1856) и Омарској (1893/1922), које свједоче о дубокој укоријењености православне вјере на овим просторима. Најближи манастир је Манастир Гомионица, посвећен Вазнесењу Пресвете Богородице, који се налази на око 35 километара југо-источно од Нишевића. Гомионица је један од седам активних манастира Епархије бањалучке, највјероватније подигнут у 14. вијеку а можда и прије, и представља значајно духовно средиште за вјернике овог краја.

Природа и геоположај

Смјештени у Поткозарју, Нишевићи се налазе на прелазу између омарско-приједорског поља и брежуљкастих предјела који се уздижу према планини Козари. Козара, чији врхови Лисина (978 м.н.в.) и Велики вис (899 м.н.в.) доминирају сјеверним видиком, одувијек је била природна кулиса и заштитница овог краја.

Кроз подручје села протичу двије ријеке, Гомјеница и Бистрица, а управо се у Нишевићима налази ушће Бистрице у Гомјеницу. Јужно од тока Гомјенице простире се равница позната као Нишевићке баре.

Пејзаж села обиљежавају обрадиве површине, воћњаци, пашњаци и шумски појасеви који се уздижу према козарачким висовима. Становници се традиционално баве пољопривредом: ратарством, сточарством и воћарством. Богатство водотока и разноликост пејзажа нуде потенцијал за развој руралног туризма.

Геологија и рудно насљеђе

Нишевићи се налазе у непосредној близини површинског копа Бувач, који је дио Омарског рудног поља у оквиру ширег Љубијског рудног подручја. Љубијско подручје, смјештено унутар Санско-унског палеозоика, представља једно од најзначајнијих налазишта жељезне руде у Босни и Херцеговини, са традицијом експлоатације која сеже у антички период.

Према научним истраживањима објављеним у Геолошком гласнику (Цвијић и Милошевић, 2015), у самим Нишевићима постоји евидентирано налазиште жељезне руде. Нишевићко налазиште спада у групу Омарских лежишта (Језеро, Мамузе, Бувач, Нишевићи) и откривено је на основу геофизичких истраживања, без видљивих излаза руде на површину. У истом раду се наводи да су структурне студије ширег подручја Омарске, укључујући и Нишевиће, спроведене 1990. године.

Геолошка структура овог подручја карактерише се карбонским кластичним и карбонатним секвенцама (кречњак, доломит и анкерит), са сидерит-лимонитском минерализацијом жељезне руде.

Историјски контекст

Нишевићи се спомињу као једно од села која су припадала првој Општини Омарска, формираној 1929. године. У периоду од 1945. до 1947. године село је било у саставу Среза Омарска, да би касније, заједно са цијелим омарским подручјем, било припојено Приједору.

Историја Нишевића нераскидиво је повезана са страдањима и жртвама које су мјештани поднијели у ратним временима. У Другом свјетском рату Нишевићани су дали велики допринос борби против окупатора, плативши то бројним људским животима. И у Отаџбинском одбрамбеном рату 1992–1995. године становници овог села су својим животима бранили родни крај. Сјећање на пале борце и невине жртве трајна је обавеза ове заједнице и дио идентитета сваке нишевићке породице.

Традиција заједничког живота, узајамне помоћи и привржености родном крају обиљежава генерације Нишевићана. Село је увијек његовало вриједности окупљања, а славе, прела и заједнички радови дио су идентитета ове заједнице.

Удружење грађана „Нишевићи"

Удружење грађана „Нишевићи" основано је 21. јула 2025. године, са циљем да организовано и систематски ради на побољшању услова живота у селу.

Основни циљеви удружења су:

• очување и промоција културног, историјског и природног насљеђа,
• побољшање инфраструктуре и услова живота,
• заштита животне средине и промоција одрживог развоја,
• подршка образовним, спортским и хуманитарним активностима,
• покретање грађанских иницијатива и јавних расправа о питањима од значаја за село.

Нишевићи имају будућност, а Удружење грађана „Нишевићи" ради на томе да та будућност буде боља.